Dragan Jašćur

Painter/slikar

NAJNOVIJE VESTI: Serija od 28 slika u 7 grupa pod zajedničkim naslovom „Sedam starih priča o nama“ iz 2010, u tehnici acrylic na medijapanu sa naglašenom teksturom. (ovde) Molim zainteresovane galeriste da se jave radi saradnje.

GALERIJA

IZLOŽBE

KRITIKE

BIOGRAFIJA

VIDEO

IMPRESUM

KONTAKT

Navigacija – Kritike

Kritike i članci

SADRŽAJ:

6. Dr.Jasna Jovanov: Dragan Jašćur: Svetlosti ravnice :j.jovanov

5. Agora Gallery, NY: Natural Expressions:natExp

4. Art Is Spectrum Magazine, NY:asm

3. Jovan Dunđin:jovD

2. Art Mine, NY, izjava za štampu:ArtM

Građanski list:GrList

1. Luka Salapura, likovni kritičar:LukSal

6. Dr.Jasna Jovanov DRAGAN JAŠĆUR: SVETLOSTI RAVNICE


Slikarstvo Dragana Jašćura teško se može uklopiti u unapred zadate kategorije, ali u sebi nosi elemente mnogih. Za to je zaslužan pre svega sveobuhvani pristup samom činu slikanja, koji podrazumeva dugu i temeljnu pripremu u kojoj autor svojoj temi prilazi sa različitih aspekata, kako bi postigao željeni rezultat: vizuelni ugođaj. Za ovog autora tema predstavlja nešto što se samo po sebi podrazumeva. To su prizori kojima je u različitim etapama života bio svakodnevno okružen. Predeli ravnice koji se prostiru pod beskrajnim nebom za Dragana Jašćura imaju bezbroj lica. U svakom od njih slikar traži, tačnije rečeno nalazi, poneki fragment za sebe, detalj koji korespondira sa njegovom ličnošću. Štaviše, detalj koji korespondira sa principima vizuelnog izraza Dragana Jašćura. Upravo zbog toga svaka njegova slika podseća na deo slagalice koja obrazuje jedinstvenu sliku celovite prirode. Kao što Dragan Jašćur svoje obraćanje prirodi ostvaruje specifičnim sredstvima, tako mu i priroda odgovara sopstvenim, posebnim jezikom. Široko gledano, moglo bi se reći da u toj komunikaciji glavnu ulogu ima jezik simbola. Priroda ga pruža u izobilju, a na autoru je da odabere one koji odgovaraju njegovom trenutno raspoloženju i ideji koju želi da sugeriše posmatraču. Zbog toga u njegovim slikama predela nalazimo prirodu koja je utišana, u zimsko doba ili u letnjem sumraku, ili prošarana usamljenim drvećem koje, poput ljudi, traži sebi mesto pod suncem. Vijugavi poljski putevi odvode pogled u nepoznato, beskonačno, usamljeni brežuljci uzdižu se u ravnici poput beočuga, još usamljenije kuće pokazuju da je sve to ipak na kraju formirala ljudska ruka. Ovom poetikom odsustva Dragan Jašćur teži da naglasi kako je priroda svemoćna, a čovek tek njen mali deo, često podređen silama višeg reda. Kada je svoj ciklus nazvao "U raskoraku" svakako je imao na umu mnoge nedoumice, ali je ova morala biti preovlađujuća. Činjenicu da priroda ima svoj život, sopstveni prostor, štaviše volumen koji zaprema u nekom višem smislu, Dragan Jašćur naglašava i izrazito snažnom fakturom kojom oblikuje svaki detalj u slici. U dugom usavršavanju sopstvenog pogleda na prirodu, ali bez želje da ponavlja i imitira njen oblik, autor je u sopstvenoj individualnosti tražio elemente vizuelnog izraza. Racionalan i u svemu određen, opredeljen da svet posmatra kroz prizmu zlatnog preseka i matematičkih obrazaca, Jašćur se opredelo da sliku strpljivo gradi robusnim naslagama podloge. Boja na njima u većoj meri oblikuje volumene, nego što govori sama za sebe. Ona štaviše u većoj meri definiše oblike nego što svedoči o autorskom senzibilitetu Dragana Jašćura. Njegovu ličnu senzibilnost daleko rečitije iskazuje osvetljenost koja daje konačan oblik ne samo reljefnim strukturama, već i celokupnim aranžmanu slike. Mada mu je veoma važno da dočara treperenje svetlosti nad ravničarskim predelom, ta svetlost ne dolazi iz nekog određenog izvora, već ona isijava iz samog plavetnila neba, gotovo da je njen izvor koncentrisan u samoj liniji horizonta, iz koje je slikar usmerava u željenom pravcu. To je njegov način da simboliku prirode usaglasi sa sopstvenim simboličkim diskursom. Osvetljenje koje je diskretno, a ipak poseduje toliku snagu da razgrađuje čak i lapidarne oblike Jašćurove fakture, predstavlja onaj završni dodir stvaralačke ruke i vrhunsko sredstvo komunikacije. Utisak više realnosti koji se tako postiže dolazi iz činjenice da slika iz prirode ne podrazumeva i njeno imitiranje, da ona nije proizvod klasičnog mimetičkog postupka u smislu značenja tog pojma u teoriji likovne umetnosti, već autentičnu interpretaciju atmosfere koja vlada u prirodnom okruženju, proces kod kojeg neposredna vizuelna sličnost nije i bezuslovan zahtev. Ipak to nije slikarstvo koje se odriče realnosti početnog prizora - vizije efemerne prirode, ali slike Dragana Jašćura ipak poseduju svojevrsnu dimenziju trajnosti, vanvremenskog koje izmiče običnom, svakodnevnom i podražajnom. Još uvek u nastajanju, otvoreno za nove puteve, njegovo stvaralaštvo je prihvatilo tu dimenziju trajnosti kao jedino definitivno i neodvojivo od lične umetničke poetike. Sa gotovo dve decenije stvaralačkog rada iza sebe, Dragan Jašćur je tako izgradio sopstveni izraz, prihvatio njegove čvrste i neotuđive elemente, ali je u svakom segmentu ostavio i deo prostora za istraživanje, za promene i novine, otvorena vrata ka nepoznatim prostorima u sopstvenom umu. To je prostor koji podstiče na stvaranje novih i maštovitih vizura i nove oblike dijaloga s prirodom, ali i nove oblike dijaloga unutar samog autorovog stvaralačkog bića, u trenutku kada se nađe u raskoraku.
Dr.Jasna Jovanov

:sadrz

5. Natural Expressions

Reception: Thursday, September 6, 2007 6-8 PM
Exhibition Dates: 9/4/2007 - 9/25/2007
Za srpskog umetnika Jašćura pejzaž je takoðe sredstvo kojim Jašćur izražava beskrajnu protivrečnost izmeðu privremenog ljudskog i veènosti Boga. Spiitualnost je opipljivo iskustvo na njegovom bogatom slikarskom platnu. On primenjuje boju u kovitlanju i vrtlogu da bi oživeo bujnu pastoralnu scenu. Njegova kompozicija služi temi o veènom prisustvu prirodnog kroz uzajamno dejstvo vertikala i horizontala drveæa i uvek prisutnih puteva koji ih presecaju.
Nametane ljudskog u prirodi – put izmeðu doma ili savršenstva – je moæna tema kako na njegovim platnima tako i u poetskim naslovima; ovo egzistencijalno razmišljanje je oslonac njegovog rada na traženju sadašnjosti sa svim njenim ograničenjima, ali takoðe i u večnosti. Pregledajući Jašćureve slike sagledavamo veènost skrivenu iza sadašnjeg trenutka

4. ArtisSpectrum magazine New York

Srpski umetnik Dragan Jašćur slika velièanstvene pejzaže koji su prepuni prirodnog, pastoralnog šarma. Njegov rad se fokusira na seoske kuæe, talasanje potoka, brda I polja oivièena drveæem koja okružuju njegov dom. Jašæurova primena debelog impasto sloja boje proizvodi senke na prizorima koje stvaraju predivni, organski oseæaj dubine. On poseduje nežnu senzibilnost kada prikazuje –hvata- sunèeve zrake: oštre crte u prednjem planu pretvaraju se u sfumato u daljini. Jašæur svoje pejzaže ne vidi samo kao umetnièka dela u kojima se uživa veæ i kao metafore povezivanja èovecanstva sa svojim prirodnim, duhovnim korenima. “Pejzaž je samo motiv, osnova, naèin izražavanja (sebe) kroz simbole.” Njegov pozitivan stav isijava kroz njegovu umetnost, u obliku sunèeve svetlosti koja svetluca na listu na povetarcu. Njegove tople, primamljive boje pozivaju posmatraèe da istražuju dublje, pokraj drveæa i polja, preko reka i planina, i dalje, dok ne vide da nema drugog puta, osim onog koji im leži pod vlastitim nogama. Jašæur aktivno slika od 1991. godine, izlažuæi svoje radove na brojnim kolektivnim izložbama. (Èlan je umetnièkog udruženja Sava Šumanoviæ , i blisko je povezan s istoimenom galerijom.) Živi i radi u Novom Sadu, u Srbiji.

:sadrz

3. Jovan Dunðin

Ciklus slika Dragana Jašćura IZLAZAK NA SVETLOST, u ulju i pastelu, predstavlja realno viðenje predela, sa poetskim oznakama doživljaja i potonje likovne predstave.
Motivi u kojima se spajaju, razdvajaju, prepliæu i sažimaju bitni sastojci slika – put, raskršæe, drveæe, zemlja, voda, nebo – u okviru su skladnih kompozicija i u produžnici zamišljenog trajanja i nestajanja.
Jaki namazi pretežno mrke paste i svetlost kao životodajni izvor, na uljanim platnima stvaraju svojevrsne slikarske visoke reljefe. Pasteli tu ekspresiju smiruju, rasvetljavaju atmosferu, ali zadržavaju primarni likovni sadržaj i raspored akcenata.
Kontrasti izmeðu utanèanih arabeski i teških zemljanih nabora pojedinim prizorima pridaju izvesne mitske dimenzije. Pogotovo kada se imaju u vidu razlike izmeðu utisaka u pleneru i njihove „prerade“ u memoriji, odnosno u ateljejskom ili drugom kamernom prostoru, u kojima dolazi do izražaja još i naknadna imaginacija.
Dragan Jašæur je slikar sa vibrantnim oseæajem u doticaju sa prirodnim okruženjem, ali i sa misaonim udubljivanjem u preneto na štafelaj, na sto ili u blok. Neposrednost i transpozicija u sojevrsnoj su harmoniji naroèito na uljanim slikama Sami smo zemlja i ja, Drugo ime za ljubav, Korak do buðenja, Budi se novo seme, Mnogoruki zaštitnik odbeglih u snove, te na pastelima Na kraju sveta, Povratak u izgubljeno naselje, Priča o sejaču.

Jovan Dunðin

:sadrz

2. Art-Mine.com (portfolio) ARTisSpectrum (magazine)

http://www.agora-gallery.com

Izjava za štampu
Za srpskog umetnika Dragana Jascura , pejzaz je takodje i sredstvo, nacin kojim Jascur izrazava vecni konflikt ljudske prolaznosti nasuprot Bozijoj vecnosti. Duhovnost je snazan dozivljaj na Jascurovim bogatim, slikarskim platnima. On upotrebljava boju ociglednim vrtlozima i kovitlacima kako bi oziveo svoju viziju bujnih, pastoralnih prizora. Njegova kompozicija iskazuje njegovu temu prisustva vecnosti u prirodi kroz medjusobno delovanje vertikalnih i horizontalnih linija drveca i sveprisutnih puteva koji ih seku. Zalazenje covekovog puta u prirodu – put ka domu ili savrsenstvu – je snazna tema koja se iznova vraca kako na njegovom platnu tako i u poeziji naziva njegovih slika. Ovo egzistencijalno razmisljanje ucvrscuje njegov rad u zahtevima danasnjice , sa svim svojim ogranicenjima, ali i u vecnom takodje. Posmatrati Jascurove slike znaci opaziti vecnost sakrivenu iza sadasnjeg trenutka.

:sadrz

Prva samostalna izložba slika Dragana Jašćura do 18.aprila.2006 u galeriji Prometej (Građanski list) GrList

NOVO ROĐENJE STVARNOSTI

Postavku pod nazivom Izlazak na Svetlost čine 24 ulja na platnu i 5 pastela kojima su dodate druge tehnike i tehnološki postupci, a glavni motiv je pejzaž. Jašćur je do sada izlagao na mnogobrojim kolektivnim izložbama uglavnom kao član likovnog kruga „Sava Šumanović„ pri istoimenoj galeriji u Šidu u kome je do nedavno živeo. “Poseban kuriozitet ove izložbe je da je prati nešto sasvim novo na ovim prostorima to je elektronski katalog na kompakt disku koji sadrži autotov kompletan opus od dve stotine dela, sto ulja na platnu i sto pastela kao i mnoge druge zanimljive podatke. Njegov prateći sastavni deo je štampani katalog na kome su sva dela izložena na ovoj izložbi „ rekao je na otvaranju izložbe likovni kritičar i multimedijalni umetnik Luka Salapura, koji je dizajner elektronskog kataloga.
Jašćur pripada onoj grupi slikara kojima je pejzaž kao tema ili motiv „osnovno sredstvo za materijalizovanje inspirativnih stanja kroz sopstven likovni govor, ali takođe i onoj grupi slikara koji imaju izražen potrebu da izađu u prostor“, primećuje Salapura i dodaje da se „u ovom slučaju radi o primeni izuzetno bogate uljane paste koja se dograđuje i drugim tehnološkim postupcima“. Primena tog postupka nije nepoznata jer su mu bliski ekspresionistički postupci ali i neki drugi oblici likovnog izražavanja. Ono što je bitno kada se govori o delima Dragana Jašćura, dodaje Salapura, jeste da njegovi likovni postupci i njegova poreba za slikom „nije ekskluzivna potreba samo i jedino za slikom“, jer je ovde slika sredstvo, tako da nije čudo da se na svim delima može pronaći više izražajnih slojeva – od ekspresivnog do lirskog, od svetovnog do duhovnog, od slikarstva do poezije, ali i obrnuto. Izlazak na Svetlost biće u Prometeju do 18.aprila.
„Prve skice načinio sam još 1996, i imam ih u velikom broju jer mi je bilo potrebno mogo vremena da razradim tehniku visoke uljane paste i razne druge recepte, tako da sam na slikama radio do pre godinu i po dana – priča za Građanski list autor izložbe – Izlazak na Svetlost je pojava novog rođenja stvarnosti, ali s druge strane predstavlja traženje sopstvenog puta koji oplemenjuje čoveka. Sve je to, na neki način samo neka vrsta poetskog realizma, igra simbola. Pejzaž je samo povod, samo podloga, odnosno način zražavanja u sibolima, dok je put koji je na njemu predstavljen kao životni put vijugav i strm, blatnjav i prljav, širok i lak, ali češće, kao i u živou, nepredvidiv na horizntu. Raskršća simbolizuju nedoumice, trenutke odluke i rastanke, ali su tu drveće, voda, zemlja i nebo, svetlost i boja koji zajedno s naslovima slika takođe imaju jaku simboliku.
M. Vučković

:sadrz

1. LUKA SALAPURA – LIKOVNI KRITIČAR – www.artmagazin.info
Luka Salapura, likovni kritičar

Kritika objavljena u časopisu
LIKOVNI ŽIVOT – hronika o vizuelnim i prostornim komunikacijama br 115-116, 2006.
Pejzaž nije retka tema u slikarstvu bez obzira o kom periodu istorije umetnosti da se radi.Svakako da je period impresionistièkih istraživanja i eksperimentisanja na relaciji boja –svetlost najpoznatiji i, kao takav, izvršio je i najviše uticaja na savremene autore. Meðutim, kasniji moderni i postmoderni postupci donose, pored pomenutih, i neka nova i poprilièno drugaèija interesovanja autora. Ovde se misli, pre svega, na izlazak u prostor. Potreba da se slikom izaðe u prostor rešavana je na razne naèine od kojih su neki doveli do toga da slika više nije slika (u klasiènom smislu) veæ da postane objekat. Samosvojni artefakt poput èardaka "ni na nebu ni na zemlji".
Dragan Jašæur pripada onoj grupi slikara kojima pejzaž, kao tema ili motiv, jeste osnovno sredstvo da materijalizuju inspirativna stanja kroz sopstveni likovni govor ali, takoðe, i onim slikarima koji imaju izraženu potrebu da izaðu u prostor. U ovom sluèaju radi se o primeni izuzetno bogate uljane paste koja se dograðuje i drugim tehnološkim postupcima. Primena tog i takvog postupka nije nepoznata. Ekspresionistièki postupci vrlo su bliski tome kao i neki drugi oblici likovnih istraživanja. Ono što je bitno, kada se radi o delima Dragana Jašæura, jeste da njegovi likovni postupci i njegova potreba za slikom nije ekskluzivna potreba samo i jedino za slikom. Iako, kao artefakt, jeste konaèni cilj, ovde je slika sredstvo. Zato i nije čudno da ćemo u delima skoro celog njegovog dosadašnjeg opusa da pronaðemo više izražajnih slojeva: od ekspresivnog do lirskog, od svetovnog do duhovnog, od slikarstva do poezije i obrnuto... Koliko je ovo taèno najbolje ilustruju dva istraživaèka procesa: jedan isti motiv izvodi se dvojako. U pastelu (uz dodatak krede i drugih tehnika u tragovima) i u tehnici ulja na platnu sa veæ opisanim postupkom bogate paste. I još nešto, a vrlo bitno: autor svojim slikama dodeljuje nazive od kojih dobar deo ni malo nije daleko od poezije. Čak naprotiv. Kada pregledom Jašæurevih slika zadovoljimo primarno èulo (vid - oko) ubrzo postajemo svesni te poezije koja nam otvara novu dimenziju doživljaja autora i njegovog dela. Ta simbioza likovnog i pesnièkog iznosi na uvid i jedno čuveno pitanje: da li je poezija slika koja govori i da li je slikarstvo nema poezija? Dragan Jašćur nam predstavlja mogućnost potpunog odgovora.
Luka Salapura,
likovni kritičar

:sadrz

2010

2004

1987

1983

Copyright ©Dragan Jašćur – All rights reserved – Sva prava zadržana linkovi: